U pravoslavnoj tradiciji, sveće zauzimaju posebno mesto. Njihova svetlost simbolizuje veru, nadu i večnu Božiju prisutnost. Svaka sveća koja se zapali u crkvi ili kod kuće ima svoj poseban značaj i svrhu, bilo da je namenjena molitvi za zdravlje ili pokoj duše preminulih.

Ana je od malena imala običaj da posećuje crkvu svakog vikenda sa svojom bakom. Seća se mirisa voska i blagog plamena sveća koje su tiho gorele ispred ikona svetaca. „Sveća nije samo plamen, već molitva koja se uzdiže ka nebu“, često je govorila njena baka.

Kako je rasla, Ana je postala svesnija značaja i moći paljenja sveća. Jednom prilikom, kada je njen otac bio teško bolestan, baka joj je savetovala: „Zapali sveću za zdravlje i moli se, Bog će čuti tvoju molitvu.“ Ana je poslušala bakin savet. Dok je palila sveću pred ikonom Bogorodice, osećala je duboku povezanost i mir. Njena molitva je bila iskrena, puna nade i poverenja.

Nakon nekoliko dana, stanje njenog oca počelo je da se poboljšava, što je za Anu bio jasan znak da su njene molitve uslišene. Od tada je redovno palila sveće za zdravlje svojih najbližih, verujući u njihovu duhovnu snagu.

Pored sveća za zdravlje, Ana je naučila i važnost paljenja sveća za pokoj duše. Kada je njena baka preminula, Ana je bila duboko pogođena gubitkom. U želji da oda poštu svojoj baki, počela je da pali sveće za pokoj njene duše. Svaki plamen koji je goreo bio je način da izrazi ljubav, poštovanje i zahvalnost za sve što joj je baka pružila tokom života.

„Sveća za pokoj duše nije samo ritual, već i način da duša pokojnika nađe mir i spokoj“, objasnio joj je sveštenik u lokalnoj crkvi. Ana je razumela da paljenje sveće za pokoj duše predstavlja duboku povezanost između nje i bake, kao i način da njena duša ostane blizu, u molitvama i sećanjima.

Kako je vreme prolazilo, Ana je nastavila da održava ovu praksu. Svake nedelje palila bi sveće – jednu za zdravlje svoje porodice, a drugu za pokoj duša dragih osoba koje više nisu sa njom. U tim trenucima, osećala bi poseban mir, kao da se nevidljiva veza stvara između neba i zemlje.

Za Anu, sveće su postale neizostavni deo njenog duhovnog života. Kroz njih je pronašla način da se svakodnevno povezuje sa svojim najbližima, kako onima na zemlji, tako i onima na nebu. Njihova svetlost nije bila samo fizička pojava, već živa molitva, puna ljubavi, nade i vere.